Уопштено говорећи, машине за тестирање раде у само два режима у погледу правца кретања (или примене силе): затезање и компресија. Различити режими који се обично примећују-као што су затезање, компресија, савијање, смицање, љуштење, кидање, убод и абразија-односе се на специфичне врсте напрезања примењеног на узорак. Што се тиче откривања и контроле: иако су ово различити концепти, они су неодвојиви. У специфичном систему под специфичним условима испитивања, контролна функција обично регулише само један специфичан параметар (на пример, електрични тестер затезања контролише брзину кретања платформе за тестирање). Насупрот томе, обично постоји више параметара детекције; електрични тестер затезања, на пример, обично прати оптерећење, померање и деформацију. Отворена{7}}контрола у односу на затворену{8}}контролу петље.
Опсези детекције и опсези контроле
- Опсези детекције: Они служе за побољшање осетљивости мерења и решавање проблема повезаних са коришћењем машине великог{0}}капацитета за мерење или мерење малих оптерећења.
- Опсези контроле: Користе се за испуњавање захтева за прецизно позиционирање, а истовремено обезбеђују тачност мерења.
Однос између опсега-специфичних опсега појачања и мерења
Ово су различити, али међусобно повезани концепти. Појачање{1}}специфично за опсег се односи на одређени параметар појачавача сензора, док се опсег мерења односи на глобални карактеристичан параметар саме машине за тестирање. За корисника, ово друго је од практичног значаја, док прво не захтева њихову пажњу.